Šta čini potporni aparat zuba?
Potporni aparat zuba čini šupljina u viličnoj kosti koja se zove alveolarna čašica, oivičena alveolarnom kosti, u kojoj je zub smešten i povezan zubnim cementom i periodontalnim vlaknima sa viličnom kosti, koja je prekrivena zubnim mesom, gingivom, do ivice krune zuba.
Kako nastaje parodontopatija?
Više faktora prouzrokuju infekcije potpornog aparata zuba, jer je sprečeno samočišćenje zuba, oralna higijena i normalna cirkulacija.Prvenstveno nastaje gingivitis, tj.upala i krvarenja desni, ujedno i prvi simptom svake parodontopatije. Ukoliko se gingivitis ne leči, zapaljenje se širi i propada parodoncijum, odnosno tkivo koje povezuje zub za viličnom kosti. Nakndno nastaju parodontalni džepovi koji dalje dovode do razvoja parodontopatije.
Šta su parodontalni džepovi?
U delu izmedju zapaljenih desni i korena zuba, formiraju se paradontalni džepovi što je, prva faza parodontopatije. Takođe, upalni procesi koji se dešavaju u alveolarnoj kosti, mogu dovesti do stvaranja apscesa, koji čine žarišta i za druge organe i sisteme organa. Krajnje posledice parodontopatije su razaranje tkiva koje vezuje zube za kosti i, u konačnom, njihovo ispadanje.
Koji faktori uzrokuju parodontopatiju?
Lokalni faktori koji direktno utiču na stvaranje parodontopatije :
1. Loše higijenske navike izazvane izostankom higijene zuba, koje prouzrokuju:
– dentalni plak, predstavlja meke, sluzave naslage pune bakterija
– zubni kamenac, koji predstavlja čvrste naslage nastale mineralizacijom
2. Loše higijenske navike izazvane neadekvatnim pranjem zuba
– nepravilno četkanje zuba
– korištenje neadekvatnih četkica za zube
3. Loše prehrambene navike:
– preterano konzumiranje meke hrane
– preterano konzumiranje prezasleđene hrane
– preterano konzumiranje hrane sa veštačkim bojama
4. Unilateralno žvakanje- žvakanje samo na jednoj strani zubnog aparata
5. Disanje( isključivo) na usta
6 Karijes koji se dugo ne sanira
7. Mehaničke i hemijske povrede desni – zubnog mesa
8. Loše obavljeni stomatološki radovi ( kojima se ne postiže dobar kontakt ili se omogućava stvaranje džepova )
9. Ortodonske nepravilnosti ( uskost u vilicama, preklapanje zuba )
Opšti faktori koji ne uzrokuju direktno paradontopatiju, ali smanjuju otpornost organizma i omogućavaju njeno napredovanje:
1. Obolenja krvi ( npr.leukemija )
2. Endokrinološki poremećaji – pubertet, trudnoća, dijabetes
3. Kontakt sa toksičnim materijama ( olovo, živa, bizmut, arsen )
4. Duža upotreba nekih lekova ( kortikosterioidi, inhalatorni lekovi za lečenje astme i opstruktivnih bolesti pluća, antihipertenzivi i sl. )
5. Nasledni faktori
6. Starenje
Kako se leči parodontopatija?
Zahvaljujući velikom napretku nauke i tehnologije, danas se početne faze parodontopatije mogu sanirati, dok se odmakle faze i teži slučajevi, mogu zalečiti i sprečiti njihov dalji tok koji dovodi do trajnog gubitka zuba.
Terapija zavisi od stadijuma parodontopatije.Početni stadijum koji karakteriše stvaranje džepova, rešava se uklanjajem zubnog kamenca i mehaničkom obradom džepova, ispiranjem rastvorima i antisepticima, što dovodi do smirivanja upale, nakon čega se smanjuje otok desni i dubina džepova.
Ukoliko parodontalni džepovi ostaju očigledni i posle bazične terapije, pristupa se eliminaciji ili bitnom smanjenju istih. Zavisno od lokalizacije i drugih osobina parodontalnih džepova radi se njihova obrada (kiretaža) ili hirurško lečenje (režanj operacija).
Intervencija je bezbolna i obavlja se u lokalnoj anesteziji. Kako se u toku obrade parodontalnog džepa odgovarajućim kiretama odstranjuje i patološki izmenjeno tkivo gingive, to se ovaj zahvat naziva kiretaža parodontalnog džepa. Hirurškim zahvatom (režanj operacija) pravi se rez na gingivi koja se odiže u obliku režnja i tako se postiže dobar pristup parodontalnom džepu, kako bi bilo omogućeno potpuno uklanjanje patološki izmenjenog tkiva pod direktnom kontrolom oka.
Međutim, kada već nastupi faza oštećenja u potpornom aparatu i rasklimavanja zuba, neophodna je hirurška intervencija kojom se odstranjuje obolelo trkivo u kosti i podstiče regeneracija kosti. najčešće dodavanjem veštačke kosti membrane i faktora rasta, koji omogućavaju obnavljanje oštećenog tkiva i učvršćivanje zuba u sopstvenim ležištima.
Po izvršenom zahvatu gingiva se zašiva, a konci se skidaju posle deset dana. U slučajevima gubitka jednog ili više zuba,kao posledica terminalnog stadijuma parodontopatije, moramo pristupiti protetskom zbrinjavanju pacijenta.
Koja je preventiva paradontopatije?
-pravilna higijena ( redovno i ispravno pranje zuba i masaža zubnog mesa, korištenje dobrih četkica)
-pravilna ishrana ( konzumiranje sveže hrane, ispravno žvakanje )
-korektni stomatološki radovi ( korekcija i održavanje plombi, krunica, mostova, proteza )
-redovne posete stometologu i uklanjanje zubnog plaka i kamenca
